ELEKTRONIKA AUTOMOBILA I 4-TAKTNI MOTORI PDF

Biography and education[ edit ] He was "born in India to a family of very modest means. He held the University Eminent Scholar position at Ohio State University upon his death; previous university affiliations included Stanford University — , University of Rochester — , and the University of Florida — Maddala published over scholarly papers and wrote 12 books covering most of the emerging areas of econometrics. His book titled Limited Dependent and Qualitative Variables in Econometrics is now regarded as a classic and seminal text for advanced studies in econometrics. In empirical economics, Maddala contributed to the areas of consumption, production and cost functions, money demand, regulation, pseudo-data, returns to college education, housing market discrimination , survey data on expectations, and risk premia in future markets. Necessary cookies are absolutely essential for the website to function properly. This category only includes cookies that ensures basic functionalities and security features of the website.

Author:Mikasa Shakarn
Country:Fiji
Language:English (Spanish)
Genre:Personal Growth
Published (Last):18 March 2013
Pages:478
PDF File Size:18.37 Mb
ePub File Size:3.86 Mb
ISBN:226-1-61857-888-7
Downloads:15015
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Juzilkree



This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form.

Report DMCA. Home current Explore. Home Elektronika U Automobilu 2 , Pdf. Words: , Pages: Preview Full text. Prikazani su novi uredaji elektronskog paljenja. Dalje su prikazani neki elektronski sistemi u vozilu s mikroprocesorima, koji-caomogiucitijos vecu automatizaciju i razne druge funkcije u vozilu.

Sakupljeno je iz literature dosta novih elektronskih reSenja za amatere za kontrolu ispravnosti uredaja i instalacija u vozilu i samog motora, radi Sto vece u5tede goriva. Seme objavljene u knjizi, date su bez obaveze na eventualnu patentnu zastitu predvidene su pruensweno za amatere.

Zbogj toga treba svaki elektronski uredaj graditi s najvecom paznjom i samo s kvalitetnim delovima. Radi boljeg efekta i ekonomidnijeg rada zamenjen je u novim vozilima generator jednosmerne struje dinama sa generatorom naizmenidne struje alternatorom. Kako alternator nema kolektorvec samo dva klizna prstena, otpadaju sve nezgode sa kolektorom kao: habanje Cetkica izaprljanost kolektora. Sem toga otpada i elektromagnetni prekidaC za ukljueivanje akumulatora i nezgode sa njime. Najzad, Sto je veoma va2no, alternator daje vec i kod malog broja obrtaja dovoljno napona za punjenje akumulatora, tako da se ikod praznog hoda motoravec puniakumulator, te rede dolazido ispraZnjenog akumu- Regulacija napona postiZe latora.

Obieno je alternator izveden sa trofaznim namotajem na statoru. Pobuda je sme5tena na rotoru. Jednosmerna struja za pobudu dovodise rotoru preko dva klizna prstena, a stru- ja se dobija ispravljanjem trofazne struje pomocu silicijumskih dioda Dt - Dg i D7 - D9 st. Jednosmerna struja za napajanje elektricne mreZe u automobilu i za punjenje akumulatora dobija se ispravljanjem tiofazne struje u diodama D4 - Dgvezanim u trofaznom mostnom spoju.

Sve su Si-diode ugradene u alternator sa kojim eine organsku celinu. Regulacija napona alternatora izvodi se kod starijih modela sa klasi6nim elektromehani6kim regulatorom reglerom na slican nacin kao kod diname jednosmerne struje. Na sl. Dioda D pdralelno vezana se na sledeci nadin: Za pobudu se ispravlja struja u diodama D1 - D3. Sa porastom broja obrtaja alternatora raste inapon na pobudi. Dok je napon alternatora ispod 14 V, snaga releja nije dovoljna da privuee kotuu kontak- ti 1 - 2 tako da je otpornik R kratko spojen kontaktom 1 - 2.

Kod 14 V relej privlaci koWu zbog cega se otvara kontakt 1 - 2i u kolo se ukljuduje otpornik R i napon alternatora opadne na recimo 13 V. Usled toga prestaje priMaeno dejstvo releja, kowa se otpusti i kontakti 1 - 2 se opet zah aju i napon alternatora pocinje opet da raste.

Kod 14 V se igra ponavlja. Vidimo da napon alternatora varira izmedu 14 i 13 V. Pri smanjenju napona ispravljaea ispod napona akumulatora kod manjeg broja obrtaja alternatora ne moZe do6i do pra2njenja akumulatorakroz ispravljaO, jer su diode neprovodne u smeru akumulator - ispravljaO. Zbog toga i nije potreban eleKromagnetni prekidac za ukljucivanje i isklju6ivanje akumulatora.

Alternotor bude na masu. DF je tako preko T2 u Elektronska regulaciia napona 1. Na6in rada je isti kao na sl. Promenljivim otpornikom R4 moZe se regulisati stabilisani napon ispravljada na vrednost izmedu V. Dioda D2 paralelno vezana namotaju po- ra raste.

Dioda D paralelno vezana pobudi kratkospaja pobudu od vecih napona itime Stiti T2. Zbog relativno velike struje kolektora tranzistora T2, mora se tranzistor montirati na telu za hladenje termicke otpornosti 4 k O Elektronska regulaciia napona 2.

Ovo ima za posledicu porast pozitivnog napona na R6, tako da iT2 provodi. Sa R2 pode5ava se reZim rada izmedu Regler ne sme da radi bez prikljuOnog akumulatora. Elektronski indikator stanja akumulato ra. Najbolji indikator o tome da lije olovniakumulatq pun ili ispraZnjen je njegov napon.

Ako napon voltnog akumulatora pod opteredenjem opadne ispod l l V, znaci da je akumulator skoro ispraZnjen i da ga treba puniti. Pun akumulator pokazivace 12,5 V pri isKjueenoj struji punjenja, a pod strujom u puferu imace ido 14,8 V. Na bazi ovog dajemo Semu jednog elektronskog indikatora o stanju akumulatora, uzetu iz jedne Simensove publikacije. Pri naponu od 11 V pali se crveno svetlo nedovoljno napunjen , pri naponu 12,5 V, zeleno svetlo napunjen akumulator , a ako se upale oba svetla, akumulator se prepunjava napon presao vrednost od 14,8 V.

Cenerdioda u mostu daie referentni napon za priHjueke ,,2" operacionih pojadavaOa. Trimerom R3 na red vezanim sa BAY44 moZe se prui most tako razdesiti, da se OP1 ponovo ukljuci, ako napon akumulatora prelazi 14,8 V, u kom dueaju Ce pored zelenog, zasvetliti i crueno svetlo. Ako je sve u redu gorece privo2nii stalno zeleno svetlo. Prilikom startovania moZe da se upali i crveno svetlo, koje se posle startovanja gasi. Povremeno crveno svetlo sa ga5e- njem zelenog moZe nastupiti i kod stajanja pred semaforom ako su upaljenifarovi.

U sludaju da oba evetta gore, funi se ikumulator, usled. Elektronski indikator stanja akumulato n varijanta Kada sveile cruena iZuta LE dioda, onda je napon akumulatora ispod 1 1,7 V. Aktivirana 2uta dioda registruje opseg od 11,7 do 12,7 V, dok samo zelena pokazuje da je napon 't2,7 V ili veci. Na tai nacin je cioni napon preko R7 -ZD2i pocinje da provodi. Proticanje njegove kolektorske struje proizvodisvetleci efekat na zelenoj LE diodi LED3 , i isto tako uslovljava provodenje irdicirano da akumulator, regulator napona, ahernator ili bilo koja njihova kombinacija niie u ispravnom stanju.

Ako je napon u opsegu od 11,7 do 12,7 Y, tranzistoriT2 iT3 su joS uvek blokirani, dok cener-dioda ZDI pocinje da provodi, usled CegatranzistorTl dobija polarizacioni napon eijim dejstvom ce preciiz neprovodnog u provodno stanje. Na taj naCin rezultirajuia zelena svetlost indicira vozacu ispravno funkcionisanje elektricnog sistema u kolima.

VaZno je napomenuti da, prilikom izbora komponenata za gradnju ovog indikatora, treba voditi racuna o toleranciji cener-dioda, s obzirom da te iste mogu pomeriti gore spe- cificirane naponske granice. Naibolje je proveriti ispravnost funkcionisanja sagradenog uredaja preko izvora za napajanie sa promenljivim naponom. Kao indikator koristi se jedna dvobojna LED, koja u zavisnosti od naeina napajanja svetli crveno kada je akumulator ispraZnjen , ili zeleno kod napunjenog akumulatora.

Operacioni pojaCavaG A2 vezan je kao oscilator koji daje ceturtaste napone diji odnos taktovanja zavisi od izlaznog napon-a sa A1.

A1 radi kao diferencijatni pofadavac i njegova radna tacka zavisi od potoZaia t ,,1" imade neku vrednost iz- Od odnosa taktovanja zavisi da li 6e LED za- svetliti crueno, zeleno ili izmedu ovih boja. Ako je akumulator dostigao jednu od gianidnih vrednosti 12 ili 14 V , bice na izlazu ,,1' 12V, odnosno 0 V.

Kod nula volti ne radi oscilator i LED ce, u zavisnosti od napona akumulatora, zasvetliti crveno ili zeleno. Ako napon akumulatora opadne za 2y,dakle od 1 4 na 12 Y, imaCemo na izlazu,,1,, napon koji je Prilikom punjenja napon brZe raste, a sporije opada kod praZnjenja. Potpuno napunjen akumulator pokazuje skoro 16 V, ali ceho kao gornju granicu uzeti 14V. Ukoiiko se menja napon akumulatora od 12 do 14 V, 41 se samo delimidno pobuduje i Stampana ploca sa rasporedom delova prikazanaje na sl.

Gotovu doeu smestimo na pogodnom mestu na insturment-tablida LED bude dobro vidljiva. Sa R3 odreduje se opseg pobudivanja Op i jednak naponu napajanja, tj. J qJ si. Ovo moZemo stvoriti pomocu voltmetra sa LED skalom u dve boje, koja 6e baS u tom opsegu pokazivati napon akumulatora. Auto-voltmetar sa LED skalom Voltmetar ukazuje uvek vozacu o stanju akumulatora u kolima.

Ukoliko je napon ispod 12 V, znae i da je akumulator ispraZnjen ili neispravan. Prilikom ugradnje LE diodatreba pazitina njihov polaritet. Diode su preOnika 3 mm. Kod ukljueenog motora, treba kod velike tura2e i malog elektricnog opterecenja, napon akumulatora da se poveca na 1O V.

Manja '. Sada smanjimo napon na 10 V i sa klizacem na RV2 podesi- sl. Prilikom prekidanja strujnog kola javlja se na kontaktima prekidaca P varnica usled napona sa- medu njih ito spreeava trenutni prekid stru- je, tako da se ne dobija punivisoki napon na sekundarnojstrani, Sto oteZava start motora.

Nedostaci pod tackom 1 i2 mogu se otkloniti tranzistorskim paljenjem. Radi smanjivanja ovog napona, odnosno varnice, vezan je pralelno prekidacu kondenzator C kapacitivnosti 0, 1 ,25 mikrofarada. U sekundarnom namotaju Ns indukuju se na- ponskiimpulsiod Energija paljenja od oko 60 mWs akumulira se u magnetskom polju bobine. Mehanieki prekidaci imaju sledece nedostatke: 1 Usled relativno velike snage prekidanja dolazido varnicenja, Sto dovodido nagorevanja kontakta, te se vremenom menja podeSeni razmak kontaha.

Ovo dovodi do tezeg startovanja motora, do manjih maksimal- nih brzina i do vece potrosnje goriva. Prema Semi sl. Prilikom otvaranja prekidaca P prekida se struja baze tranzistora koji je dotle bio provodan i tranzistor blokira trenutno prekida struju iz akumulatora kroz primarni namotaj bobine u cijem se sekundarnom namotaju indukuje visokonaponski impuls.

Napon se mora meriti visoko-omnim najmanje 10 k O voltmetrom. Kod motora sa mehanickim prekidacem opada napon kada se povucd turaZa motora, a ostaje konstarr in r d. Princip rada tranzistorskog palienja Umesto mehanickog prekidaca do5ao je tram. Kako je D predvidena do V mora se koristiti specijalna bobina za tranzistorsko paljenje sa vecim prenosnim odnosom. Ovakvim re5enjem zaSticeni su kontakti prekidaca P od jakih struja prekidanja, jer se sada prekida samo struja baze od nekoliko mA. Kontakti ne nagorevaju i razmak se ne menja.

Tranzistorsko paljenje sa postojecim mehaniekim prekidaeem 1. Potrebno je bobinu u kolima zameniti sa drugom predvidenom za tranzistorsko paljenje, na primer Bosch tipa 1 1

KAKO OSVOJITI ZENU PDF

Elektronika u Automobilu

Thank you for interesting in our services. We are a non-profit group that run this website to share documents. We need your help to maintenance this website. Please help us to share our service with your friends. Share Embed Donate.

6V6 DATASHEET PDF

Elektronika U Automobilu (2), Pdf.pdf

.

Related Articles